Zvala se Jelena

Malo pre sam se vratila iz prodavnice. Uz put smo sreli jednu devojku koja ima mentalni problem.
Znamo je iz viđenja, ali nikada nismo pričali sa njom. Pohvalila mi se kako ima divnu jaknu koju je dobila od neke devojke. Toliko je bila ponosna i srećna.

Piše: Natalija Jovančević

Čak je prišla da pipnem krzno na kapuljači kako je meko. Učinila sam to, jer sam videla koliko joj je bitno. A i meni je bilo bitno da se ona oseti u tom trenutku tako. Posmatrala sam je kao apsolutno zdravu osobu, bez podsmevanja i predrasuda. Videla sam samo ljubav i skrenu dušu. Još par rečenica smo razmenili, a kad se već udaljila reče mi “Ja sam Jelena”.
– Imaš divno ime, rekla sam joj – tako se zove i moja mama.
Moj sin je ostao zatečen situacijom, ali sam mu objasnila da se neki ljudi razlikuju. Pričali smo o tome. Kako deci budete predstavili određenu situaciju, kao i osobe, takva uverenja im dajete. Pazite šta govorite, i kako se ponašate. Budite uzor i primer deci. A vi ljude koji su drugačiji, po bilo kom osnovu – prihvatajte. I znajte da se u svakom od njih nalazi duša, željna ljubavi, jer ona i jeste ljubav.■

Digiprove sealCopyright protected by Digiprove © 2017
Acknowledgements: Natalija Jovancevic