Zašto me Raj pomalo plaši?

Moje ime je Mario. Nedavno sam saznao za zakon privlačnosti i neke nove vidove duhovnosti. Porijeklom sam iz učtive (kako bi rekli oni kojima je to bitno) i religiozne porodice, ali… ja lično psujem, pušim, imam prijebračne spolne odnose i po svemu sudeći bogohulni sam osamnaestogodišnjak koji voli svoj život. I Raj me pomalo plaši. Ne bojim ga se, naravno – odlično zvuči, ali ima nešto strašno u toj ideji. Ukratko, čini se da bi Raj onemogućio veći dio onoga što volim da radim.

 

Piše: Mario T.

Priznao sam ovo pred nekim religioznim prijateljima i rekli su mi “..ako uopšte stineš do Raja, nemaš za šta da se brineš. U Raju nema tuge, nema zla, niti bola i patnje. Samo savršenstvo i savršenost”.

Ali, mislim se u sebi, ono što život čini tako dobrim i jeste ta nepredvidivost s koju doživljavamo u svakodnevnom životu.

Ako bi sve bilo savršeno i ako bih imao sve što mi može zatrebati… u čemu bi bila svrha svega toga? Radost i užitak nebi bili tako ugodni da nema patnje. Nije mi zabavno osvojiti Šampionat, ako prije toga nismo izgubili nekoliko tekmi i nekoliko turnira.

Užitak i sreću doživljavamo iz razloga što znamo kako ih je nemati. Znamo kako izgleda ta druga strana medalje. Ako znaš kako je pasti na dno, onda znaš cijeniti momente kada si na vrhu.

Ako si cijeli život proveo na vrhu, onda je teško pogledati oko sebe i reći “woow, ovo je tako dobro”.

Ne znam. Ne razumijem baš tu ideju o Raju. Čini mi se pomalo neukusno i monotono, uprkos obećanjima.

Osjeća li se još neko ovako ili sam ja jedina izgubljena duša koja se ovako osjeća?

Digiprove sealCopyright protected by Digiprove © 2017